Друга недеља наставе на даљину, 23-27.03.2020.

СРПСКИ ЈЕЗИК

23.03.2020.

ТВ час – Српски језик – Пролећница, Ј. Ј.Змај, писање састава – опис природе
Састав написати за среду.

Ево мала помоћ за писање:

Породица речи: Пролеће

Шта се може видети, чути или осетити у пролеће

ВИДИМ

ЧУЈЕМ

ОСЕЋАМ

ведро небо

златно сунце

бујно лишће

напупело дрвеће

узоране баште

олистало дрвеће

шарене лептире

процветале воћњаке

шарене ливаде

раздрагану децу

зујање инсеката

жубор потока

цвркут птица

брујање

жагор

пућпурикање

кукурикање

блејање

кликтање

певање

мирис цвећа

мирис траве

додир лишћа

топлоту сунчевог зрака

миловање ветра

радост

срећу

снагу

потребу за игром

буђење природе

поветарац

Какво може да буде пролеће: лепо, кишно, варљиво, променљиво, расцветано, топло, хладно…

Шта може да ради пролеће? Пролеће може да: буди, олистава, оживљава, радује, стиже, долази…

ПОСЛУШАЈ:

ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА ЗНАЈУ ВИШЕ

Јован Јовановић Змај from dvucen

ДА СЕ ПОДСЕТИМО 🙂

24.03.2020.

ТВ час – Именице (заједничке, властите; род и број)
ПОСЛУШАЈ:

Branko Miljković from VelikaPtica

Пронађи песму у читанци. Напиши наслов и име песника. Илуструј песму. На новом листу напиши одговоре на питања из одељка Кажи ми, кажи.

25.03.2020.

ТВ час на РТС 2 – Богаћење речника (речи које значе нешто умањено, нешто увећано; грађење речи)
Прочитај 68. и 69. стр. у О језику и уради одељке „Допуни“ и „Задатак“. У свеску препиши наслов и текст из одељка „Треба да знаш“.

26.03.2020.

ТВ час на РТС 2 – Мачак отишао у хајдуке 1. део, Бранко Ћопић
Пажљиво прочитај текст:

Разговор два друга

Срела се два друга после дужег времена.

БОЛЕ: Здраво, Јоле. Како си? Имаш дивног кучног љубимца. Како се зове и има ли мале кучиче?

ЈОЛЕ: Здраво, Боле. Мој пас се зове Жућа, нема кучиће и не каже се кучни, већ кућни, и нису кучичи, већ кучићи. Шта је с тобом данас?

БОЛЕ: Мало се зафркавам. Него шта че ти та прачка коју носиш?

ЈОЛЕ: Да гаџам голубове, џаволчичу.

БОЛЕ: Знам, сада се ти шалиш са мном, јер не каже се гаџам, већ гађам, и није џаволчич, већ ђаволчић.

ЈОЛЕ: Јесте, Боле, добро си приметио, значи Ч место Ћ и Џ место Ђ.

Где је све Боле грешио при изговору речи? Набројте те речи. Да ли се и вама деси да погрешите у изговору? Зашто? У изговору и писању треба правити разлику између сугласника Ч и Ћ и сугласника Ђ и Џ, а то се најбоље може видети у следећим примерима:

кучни – кућни

Жуча – Жућа

прачка – праћка

џаволчич – ђаволчић

дечкич – дечкић

гаџати – гађати

ђезва – џезва

ђем – џем

Постоје и речи где се сугласник Х слабо чује при изговору, али га свакако има при писању. То су речи:

леба – хлеба

ајде – хајде

тео – хтео

оћу – хоћу

армоника – хармоника

ајдук – хајдук

Напиши у свесци:

Правилно изговарање гласова Ч, Ћ, Џ, Ђ, Х

Следеће реченице обилују грешкама. У њима слова Ч и Ћ нису увек написана на правим местима.

Препиши реченице правилно:

– Мића хоче воче.

– Воче прија после рућка.

– Палаћинке су вруче.

– Дечак срће из чиније.

– Ученик ући из ћитанке.

– Маћак чупка ћарапу.

– Чича чучи у чошку.

– Каћа чисти своје ћизме.

– Чистаћи ћисте лишће.

– Њена обуча је комотна.

Вежбај правилно изговарање ових гласова у О језику на 95. страни.

27.03.2020.

ТВ час на РТС 2 – Мачак отишао у хајдуке 2. део, Бранко Ћопић
Прочитајте текстове испод. Они ће вам помоћи да у НАРЕДНЕ 2 НЕДЕЉЕ и ви напишете нешто слично.

Информативним текстовима се преноси (научно) знање и информације. Карактеристични су по томе што саопштавају информативно-образовне садржаје.

Примери информативних текстова:

Земља

Растојање Земље од Сунца је тачно толико да на Земљи влада температура при којој је вода у течном стању. Такође, Земља је окружена атмосфером, слојем гасова који се могу удисати. Све ово су услови погодни за постојање живота на Земљи.

Живот на Земљи

Земља је једина планета у Сунчевом систему за коју се зна да је погодна за живот. Животињама и биљкама је за живот потребна вода, а она још није пронађена на површини било које од других планета. Уколико би научници пронашли доказе о води или леду на површини неке од планета, могло би се испоставити да на њој има или је било живота.

Атмосфера

Омотач од гасова који обавија Земљу назива се атмосфера. Он функционише и као штит који зауставља штетне зраке са Сунца. Гас азот чини 78 од 100 делова атмосфере, а кисеоник, који сва жива бића користе за дисање, чини 21 такав део. Преостали 1 део састоји се од малих количина неколико других гасова.

Земља се окреће

Док обилази око Сунца, Земља се окреће око сопствене осе брзином од 1600 клометара на сат. Цео круг заврши се за 24 часа, односно један земаљски дан. При кретању, стално се мења део који је изложен Сунцу. На делу који је изложен Сунцу је дан, а на супротном делу је ноћ.

Годишња доба

Земљи, која има облик лопте мало спљоштене на половима, потребно је тачно 365 дана и 6 сати (једна земаљска година) да пређе цео пут око Сунца. На том путу различити делови Земље добијају различите количине топлоте и светлости. Поред тога, Земља је нагнута под одређеним углом, тако да је једна половина обично изложенија Сунцу него друга. На тој половини је лето, док је на другој половини зима. Како се Земља креће око Сунца, тако се мења део који је изложенији Сунцу, а тиме и годишња доба на Земљи − пролеће, лето, јесен и зима.

Реке

Вода у рекама потиче од киша, снегова и топљења леда, као и од воде из унутрашњости Земље – подземних вода. Реке носе ову воду заједно са огромним количинама стена, песка, земље и блата, све до језера и мора. Реке могу да просецају чврсте стене, стварајући тако ерозијом дубоке кланце и огромне водопаде.

Пут реке

Река се мења на свом путу. Њен почетак се назива извор. Многе реке извиру у планинским пределима, где киша и лед који се топи стварају стрме, бистре потоке. Ови потоци просецају уске, дубоке долине и спајају се на свом путу. Мањи потоци и реке, које се уливају у већу реку, називају се притоке. Када напусти планинска подручја, вода тече ширим токовима и пространим долинама. Како се земља заравњује, тако река почиње да образује веће кривине, тј. меандре. Коначно, на месту где се улива у море или језеро, она се потпуно рашири или раздели у читаву мрежу канала и образује делту. То је ушће.

Реке на делу

Својим током вода реке носи камење на које наиђу. Камење се котрља копајући тако речно дно, које постаје још дубље и шире. Такође, камење се таре, круни, ломи и смањује на мање комаде. Даље низводно, речно дно постаје равније, тако да вода тече нешто брже, а песак и муљ, а затим и блато, таложе се све више. Због тога је речно корито при крају тока обично муљевито. Близу ушћа реке у море, талог може да направи читава острва. Тако се река раздели на рукавце и образује делту.

Водопади

Водопадисе стварају на местима где река тече из подручја тврде стене у подручје меке стене. Вода спере меку стену брже и образује гребен. Падом са гребена она копа такозвани вир на дну. Што је већи гребен, већа је и снага воде која се обрушава. Раскопавање вира под дејством воде и шљунка може довести до поткопавања тврде стене, чиме се образује висећи гребен. Делови висећег гребена се повремено откидају и полако, током стотина година, водопад се помера уназад, просецајући дубоку долину која се назива кланац.

ЗАДАТАК ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА БУДУ ИСТРАЖИВАЧИ (НИЈЕ ОБАВЕЗНО!)

Истражи на интернету једну од следећих тема:

Сунчев систем
Чудна створења из морских дубина
Поларна светлост
7 светских чуда старог света
7 светских чуда новог света

Текст не треба да има више од 10 реченица, одаберите само најважније информације. Можете радити у свесци за српски језик, листу од блока или нечем другом. Оно што сматрате посебно занимљивим, нацртајте.

Слободно питајте уколико имате неких недоумица.

Фотографишите своје радове.

Размислите, наоштрите прстиће и напред у истраживање! Срећно! 🙂

МАТЕМАТИКА

23.03.2020.

ТВ час на РТС 2 – Множење бројем 10 и 100

ПОГЛЕДАЈ:

ИЗГЛЕД СВЕСКЕ:

Учење на даљину

Зависност производа од чинилаца

У свесци урадити 1., 2. и 3. задатак са 69. стране у уџбенику.

Урадити за сутра.

24.02.2020.

ТВ час – Дељење бројевима 10 и 100
Радна савеска, 45-46. страна; сви треба да ураде 1.,2.,3.,5.,6.,7. и 8. задатак. Све задатке на обе стране раде само ученици који имају 4 или 5 из математике.

25.03.2020.

ТВ час на РТС 2 – Замена места и здруживање чинилаца
ПОГЛЕДАЈ:

У свесци уради 1 – 4. зад. у уџбенику на 70. страни.

26.03.2020.

ТВ час на РТС 2 – Множење десетица и стотина једноцифреним бројем
РС, 47. страна – сви треба да ураде 1. и 2. задатак;
3., 4. и 5. задатак ученици који имају 4 или 5 из математике
48. страна је за оне који желе више, није обавезна!

27.03.2020.

ТВ час на РТС 2 – Множење збира и разлике једноцифреним бројем
РС, 49. страна, сви задаци; РС, 50. страна за оне који желе више; У понедељак ћете добити наставни листић са задацима за самопроверу.